среда, 31. мај 2017.
недеља, 28. мај 2017.
субота, 27. мај 2017.
ХУМАНИСТИКА, први број!
Први број часописа Хуманистика у чијем сам уредништву, са мојим текстом "Филм је наша нечиста савест" и текстовима Дејана Огњановића, Јанка Нешића, Дамира Смиљанића, Бобана Томића, Игора Јовановића и Јелене Ђуровић.
За почетак на мом профилу на Академији, а ускоро на посебном сајту:
https://www.academia.edu/33215746/Vladimir_Kolari%C4%87_Film_je_na%C5%A1a_ne%C4%8Dista_savest_Humanistika_vol_01
За почетак на мом профилу на Академији, а ускоро на посебном сајту:
https://www.academia.edu/33215746/Vladimir_Kolari%C4%87_Film_je_na%C5%A1a_ne%C4%8Dista_savest_Humanistika_vol_01
четвртак, 25. мај 2017.
Псеудо-апокалиптичке стратегије у Новом Саду!
26. maj 2017, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
konferencija Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji
VLADIMIR KOLARIĆ, Beograd: Pseudo-apokaliptičke strategije i njihovo medijsko posredovanje na prostorima bivše Jugoslavije
(15-17h, sala 114)
Program na:
http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/konferencije/2017/CfP%20Agenda.pdf
konferencija Populizam, izbeglička kriza, religija, mediji
VLADIMIR KOLARIĆ, Beograd: Pseudo-apokaliptičke strategije i njihovo medijsko posredovanje na prostorima bivše Jugoslavije
(15-17h, sala 114)
Program na:
http://www.ff.uns.ac.rs/fakultet/konferencije/2017/CfP%20Agenda.pdf
субота, 20. мај 2017.
Балабанов на Стању ствари!
Мој потпуно нови текст о Алексеју Балабанову на Стању ствари:
https://stanjestvari.com/2017/05/20/kolaric-aleksej-balabanov/
https://stanjestvari.com/2017/05/20/kolaric-aleksej-balabanov/
петак, 19. мај 2017.
Балабанов - 4 године од смрти
У Мом Недељнику, поводом 4-годишњице од смрти, моји обједињени текстови о Алексеју Балабанову:
http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/vladimir-kolaric-aleksej-balabanov-4-godine-od-smrti-1959-2013
http://www.nedeljnik.rs/moj-nedeljnik/portalnews/vladimir-kolaric-aleksej-balabanov-4-godine-od-smrti-1959-2013
четвртак, 18. мај 2017.
Анонимни рат на Стању ствари!
О стратегијама анонимног рата:
https://stanjestvari.com/2017/05/18/anonimni-rat/
Tакође и на Искри:
http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-anonimni-rat-i-kako-mu-se-suprotstaviti/
https://stanjestvari.com/2017/05/18/anonimni-rat/
Tакође и на Искри:
http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-anonimni-rat-i-kako-mu-se-suprotstaviti/
недеља, 14. мај 2017.
Филм и телесна лепота у Теолошким погледима!
Мој текст "Филм и телесна лепота" у новим Теолошким погледима:
https://www.academia.edu/33007318/Vladimir_Kolari%C4%87_Film_i_telesna_lepota_Teolo%C5%A1ki_Pogledi_L_1-2017_
Текст се директно надовезује на мој раније објављен рад "Слика и страст: испитивање филма":
https://www.academia.edu/11311175/Vladimir_Kolari%C4%87_Slika_i_strast_ispitivanje_filma_Image_and_passion_Research_on_film
https://www.academia.edu/33007318/Vladimir_Kolari%C4%87_Film_i_telesna_lepota_Teolo%C5%A1ki_Pogledi_L_1-2017_
Текст се директно надовезује на мој раније објављен рад "Слика и страст: испитивање филма":
https://www.academia.edu/11311175/Vladimir_Kolari%C4%87_Slika_i_strast_ispitivanje_filma_Image_and_passion_Research_on_film
среда, 10. мај 2017.
РИЧАРД ТРЕЋИ (режија Николај Кољада, Кољада театар, Јекатеринбург)
Владимир Коларић
БОРДЕЛ
РАТНИКА
У Кољадином театру се баш ради да би се зарадило
за свој „хлеб са кобасицом“: ради се тимски, сви раде све, нема ту примадона,
укључујући и самог Кољаду. Тимски се ради и на сцени, али и сваки од њих, колико
год их на сцени било (а у овом „Ричарду“ их је баш било), има своју неодољиву
присутност и чулност.
Шекспиров „Ричард Трећи“, у адаптацији и режији
Николаја Кољаде (Кољада театар, Јекатеринбург), изведен у оквиру Београдског
фестивала савремене руске драме у Установи културе Вук, прави је спектакл, са
разрађеном и истакнутом кореографијом и
звучно-музичком сликом, у целини особено и упечатљиво сценско искуство.
Знаковно-изражајни систем формиран је мање систематски-рационално колико на
асоцијацијама и интуицијама, и на потки овог драмског класика моделује се један
свет бордела, робова и поживотињења, са
непрестано понављаним питањем „Зашто?“. Врло дубоким питањем у контексту
саме представе, оним које обухвата различите и историјске и егзистенцијалне равни
постојања, и различите могућности деловања разуларене и узохољене моћи на људе, па и на моћнике
саме. А с обзиром на то да је у овој представи све, поред тога што је
застрашујуће, толико духовито и иронично, непрестано нам се, међу одговорима намеће
онај наизглед тако плакатски: зато што ми тако хоћемо.
И поред свог тог зноја и бруталности, у овој
представи заправо нема ни грубости ни неукуса, јер, рекао бих, Кољада и његови
глумци не омаловажавају човека. За њих он није наказа, чак и кад тежи
поживотињењу, курвању или добровољном ропству, он је, најзад, само човек.
Али, зато, код Кољаде и његових нема ни сувишних
илузија, јер и они сами су људи радници, не мамини и татини синови и не
моћници, не припадници испразне класе „уметника“, него ваљда оно што је уметник
увек био и што би требало да буде. Зато и тиранина на крају, када му не успе
трампа краљевства за коња и када добије оно што је - суровим а тако људским
језиком речено - заслужио, замењује неко можда још одвратнији, али слабашнији и
у лепшем оделу, рекло би се - цивилизованији.
Змија искушења и змија лукавства-мудрости, која симболички
обележава представу, на крају се претвара делом у пуког манекена, а делом у
слику наше охлађене и потмуло насилне, а можда ипак само заплашене и од силника,
света и сопствених слабости укроћене душе. А и то је, у недостатку илузија, од
којих нас неке како мислимо и чине човеком, признаћете, ипак нека нада. Кољадин
циљ, као што циљ уметности никада није нити би смео да буде, свакако није био у
томе да нас остави опустошене.
Михаил Дурњенков: ЈЕЗЕРО (режија Невена Мијатовић)
Владимир Коларић
РУСКА БАРКА
REVISITED
Пландовање на дачи, метафорика целог друштва у
неколико махом у истом друштву неснађених ликова и неизбежна катастрофа - ни
нова руска драма није поштеђена Чехова, и с њим читавог тог руског предреволуционарног
катастрофичног реализма. Нова руска драма већ одавно није нова, руско друштво и
свет се мењају, док њој, сасвим у руском стилу, главни непријатељи и даље
остају време и држава. Држава као непријатељ је константа, а главни узрок
личног и колективног распада као да више није само оваква или онаква прошлост него неизвесна и
непредвидљива, али свакако апокалиптичка будућност.
Драма „Језеро“ Михаила Дурњенкова, која је у
режији Невене Мијатовић, у облику јавног читања изведена у оквиру другог
Београдског фестивала савремене руске драме (9-11. мај 2017), писана је сасвим
у том кључу, са све експлицитном мотивом Нојеве барке, како неко случајно не би
помислио да је овде реч тек о баналном копилету „другарског“ ситкома и црне
хронике. Ипак, метафора Нојеве барке је овде да изрази бол за друштвом из ког
нико, и баш нико, не би био искључен, за једним јединством свега и свакога, за
загрљајем - а шта је друго она капитална мисао руске културе, оног најбитнијег
у њој, него управо то?
Штета је што у програму фестивала нису наведена
имена глумаца, студената Академије лепих уметности, који су учествовали у овој
представи, јер јавно (боље би било рећи - сценско) читање је код нас очито и
даље презрена врста. Ово је био добро осмишљен и урађан задатак, занимљивији и
релевантнији сценски догађај него већина представа нашег репертоарског позоришта.
Прекрајање граница на Стању ствари!
О новим предлозима за прекрајање граница на Балкану:
https://stanjestvari.com/2017/05/10/kolaric-krojaci/
https://stanjestvari.com/2017/05/10/kolaric-krojaci/
субота, 6. мај 2017.
БАРБАРОГЕНИЈЕ на Радију!
10. мај – среда
РАДИО ИГРА (Радио Београд 2 – 18.32)
Љубомир Мицић: БАРБАРОГЕНИЈЕ ДЕЦИВИЛИЗАТОР (Премијера)
РАДИО ИГРА (Радио Београд 2 – 18.32)
Љубомир Мицић: БАРБАРОГЕНИЈЕ ДЕЦИВИЛИЗАТОР (Премијера)
„Барбарогеније децивилизатор” представља значајно дело српске авангардне књижевности и програмски роман оснивача зенитизмa Љубомира Мицића. Кроз делимично и пародичну слику балканског „натчовека” у међуратним политичким превирањима која све очигледније воде новом рату, аутор преиспитује савремено друштво и европску цивилизацију, као и цивилизацију уопште. У радијској драматизацији наглашена је актуелност ове приче за савремени историјски тренутак.
Улоге тумаче: Слободан Бештић, Тамара Крцуновић, Дејан Чавић, Сања Радишић, Радован Миљанић и Милан Михаиловић
Превод: Радмила Јовановић
Драматизација: Владимир Коларић
Лектор: Наташа Шуљагић
Музички сарадник: Драган Митрић
Тон-мајстор: Зоран Узелац
Редитељ: Зоран Рангелов
Уредник серије: Оливера Коларић
На подкасту у целини:
петак, 5. мај 2017.
ДОСТОЈЕВСКИ И ЦРКВА: аудио снимак
Аудио снимак трибине "Достојевски и Црква: трагање за Христом", на којој сам учествовао са Драганом Стојановићем и Владимиром Меденицом:
http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13447
http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13447
четвртак, 4. мај 2017.
Мекејн на Стању ствари!
Мекејнове екскурзије; Србија и Северна Кореја:
https://stanjestvari.com/2017/05/04/kolaric-mekejnove-ekskurzije/
https://stanjestvari.com/2017/05/04/kolaric-mekejnove-ekskurzije/
Пријавите се на:
Постови (Atom)