Владимир Коларић
„Где ће се
и сви јастребови срести“
„Драги мој оче, као и сви заиста фини људи, ти
волиш детективске приче и мислиш да их нема довољно. И заиста, после свега што
си учинио за мене, најмање што ја могу да урадим за тебе јесте да ти напишем
једну. И ево је, уз много више захвалности и љубави него што у њу може да стане“
- тако гласи посвета у овој књизи, једна
од најлепших на које сам наишао. Баш некако личи на аутора Винија Пуа, зар не?
Једини кримић Алана Александра Милна, „Убиство у
Црвеној кући“, написан 1922. године (Студио Лео, Београд, 2015; превод Бранислава
Ерак), на тај начин открива своју донекле узгредну и наменску, свакако и
пастишну природу. То је роман вештог писца-професионалца који се опробао у
различитим врстама писања, па ето и овде - баш у његово британско „златно доба“
- у детективском роману.
Убиство је типски ситуирано - у изоловану
богаташку кућу на селу, док је детектив донекле необичан: он то, слично аутору,
постаје случајно, узгред, али се, опет као и аутор, свом новом позиву и новооткривеном
таленту предаје својски. Његов успех је у изузетном опажању и памћењу, али и
способности да прозре глуму и илузију; и једној специфичној смирености коју
доноси тачно опажање и свест о илузивности.
Написан изузетним језиком, истим оним умећем у коришћењу
речи које је заслужно и за винипуовске коане, ово је у првом реду једна дечије
радосна авантура, мистична фантазија о другарству, и то од оних најплеменитијих - мотивисана
жудњом за световима у којима „ће се и сви јастребови срести“.
Нема коментара:
Постави коментар