недеља, 17. јануар 2016.

ARKADIJ AVERČENKO : OTAC


Владимир Коларић

 
МЕТАФИЗИКА ЗАБЛУДЕ

 
Збирка под називом „Отац“ (Бернар, 2012, превод Владимир Јагличић) садржи предреволуционарне приповетке великог руског сатиричког писца Аркадија Аверченка, чија је поетика у послереволуционарном и емигрантском периоду, иако кратком (умро је већ 1925) претрпела извесне промене. То је сасвим разумљиво за жанр који у многоме зависи од измене друштвено-историјских околности.

Богата руска сатиричка традиција настала је на фону перманентне друштвене и државне репресије, неуједначеног друштвеног развоја и дубоких културних раскола, и у најбољим тренуцима је одликује уочавање метафизичке („демонолошке“) основе (димензије) различитих друштвених девијација, понајпре оних довољно уврежених да су прерасле у неупитне конвенције.

Аверченко изузетно вешто и прецизно уочава неуралгичне тачке друштвене репресије и претаче их у питко написане приповетке писане са пуном свешћу о природи и могућностима жанра. Аверченко уочава најпре друштвене девијације, односно механизме доминације и контроле који се генеришу унутар самог друштва, нормализујући суштински девијантне међуљудске и шире друштвене односе.

С обзиром да се режими, идеологије и политички системи мењају, а механизми друштвене репресије показују завидну адаптабилност и отпорност, ове приче су колико увек актуелне, толико и вечито неомиљене свим властодршцима овога света, као и различитим самопроглашеним "чуварима поретка". Оне заправо откривају механизме „овога света“ и то је њихова највећа вредност, као и највећа вредност сваке истинске сатиричке књижевности.

Нема коментара:

Постави коментар