среда, 25. фебруар 2015.

LEVIJATAN (Andrej Zvjagincev, 2014)


Vladimir Kolarić

 

U RALJAMA LUDILA

 

Još jedan Revizor, još jedan film o užasu ruske provincije i užasu ruske političke klase (birokratija+inteligencija) i još jedan film o (jednom specifičnom, u ruskom shvatanju) antihristu. I kažu nam kontroverzan film, sve do granice političke i ideološke instrumentalizacije u ova predratna vremena.

Još jedna obavezna priča o malim ljudima, ovaj put ne u vihoru istorije, nego u raljama jednog ludila, ludila bezakonja. Još jedan ruski film koji toliki, iz nekog razloga, gotovo po automatizmu povezuju sa Tarkovskim.

Ipak, „Levijatan“ Andreja Zvjaginceva je i film o božanskom utemeljenju vlasti, svake vlasti, i to je ono što povezuje biblijsko, a zatim hobskovsko shvatanje Levijatana, sa aktuelnom apokaliptikom i ideologizacijom religije. Tu bi se nešto htelo ovim filmom, na toj ravni. Na ravni ruske ideje, jedne eshatološke ideje zapravo, čija je srž u odnosu Crkve i države. Najbolji savremeni ruski filmovi se, na ovaj ili onaj način, time bave. Između pozicije svedočenja o prisustvu Carstva Božijeg u ovom svetu i pozicije pretvaranja ovog sveta u Carstvo Božije. Cela ruske istorija (ne samo ruska istorija ideja ili istorija ruske ideje) je u tome.

Ali ovaj film nema, ipak, onu drskost i urnebesje Lunginovog „Dirigenta“ ili „Jelene“ samog Zvjaginceva. Negde se popušta u završnici. Između jedne tendencioznosti na planu politike i na planu sopstvene idejne i kulturološke legitimizacije unutar onog što se percepira kao glavni tok ruske kulture, i jedne neodređenosti, nesigurnosti, tendencioznosti druge vrste, one koja simulira nedostatak svake tendencioznosti. Konkretnost ljudskog lika se pretvara u jukstapoziciju opštih mesta.

Prazno mesto za Pantokratora, u završnoj sceni filma, slaba je poenta, zapravo u kontekstu filma nije poenta uopšte. To je trik kojim se simulira idejnost i provokativnost. Gde je „Jelena“, gde je ona jeziva slika revolucije kao  revolucije bezakonja, tajne bezakonja, one pretnje koja nam diše za vratom, ne samo u Rusiji? Nema je, i ne znamo čega zapravo ima. To nije pitanje ideologije, to je pitanje smisla.

Ovo nije antiruski film, naravno. To je jedan umoran i zbunjen ruski film. I nije jedini.

Нема коментара:

Постави коментар