понедељак, 23. децембар 2013.

O Dostojevskom u zborniku Bogoslovskog fakulteta

U zborniku radova sa prošlogodišnjeg simposiona na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, objavljen moj tekst "Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog".

Vladimir Kolarić: "Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog". Srpska teologija danas 2012" (prir. Radomir Popović), Institut za teološka istraživanja, Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2013, str. 578-584.

Valeri i Vajld u "Riječi"

U meni dragom časopisu "Riječ" (Brčko, BiH) objavljen je moj rad "Aristotelovsko zasnivanje kritike i pozorišne kritike u delima Pola Valerija i  Oskara Vajlda", koji je u Srbiji objavljen u Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku.
U ovom broju "Riječi", pored temata o pozorištu, čiji je teo moj tekst, nalazi se i temat o Tolstoju kao dramatičaru, čuvena drama "Mati" Karela Čapeka, izbor jermenske poezije i još puno lepe domaće i prevodne literature.

Vladimir Kolarić: "Aristotelovsko zasnivanje kritike i pozorišne kritike u delima Pola Valerija i  Oskara Vajlda", Riječ, 3-4, 2013, str. 85-96.

среда, 13. новембар 2013.

Irina Aleksander na Trećem programu

U četvrtak 14. 11. 2013. u 22.02h na Trećem programu Radio Beograda, emituje se još jedan moj tekst o Irini Aleksander:
Vladimir Kolarić: "Avangarda i popularna kultura u delu Irine Aleksander".

уторак, 8. октобар 2013.

Ekscentristi i Irina Aleksander u Mediantropu

U elektronskom časopisu za medije i kulturu Mediantrop (broj 4, oktobar 2013, Centar za medije Ranko Munitić) objavljen je moj tekst "Ekscentristi i Irina Aleksander". Reč je o eseju koji prati saradnju ove zanimljive autorke i aktivistkinje, ruske emigrantkinje u međuratnoj Jugoslaviji, sa sovjetskom avangardnom grupom FEKS tokom dvadesetih, koja podrazumeva pisanja scenarija i glumu u feksovskim filmovima, ali i roman "Daglas Tvid: život i dostignuća", sjajan primer "sovjetskog pulpa".
Tekstove o Irini Kunjinoj Aleksander već sam objavljivao u zagrebačkoj "Književnoj smotri", beogradskoj "Kulturi" i "Ruskom almanahu", dok sam se eksventristima bavio u tekstu objavljenom u "Letopisu Matice srpske", ali i prevodeći njihov značajni i uzbudljivi manifest, publikovan najpre u "Ruskom almanahu", a zatim i u prvom broju Mediantropa.
Tekst se u celini nalazi na:

http://www.mediantrop.rankomunitic.com/index.php/ekscentristi-i-irina-aleksander

Vladimir Kolarić: "Ekscentristi i Irina Aleksander"

субота, 14. септембар 2013.

Fizika i metafizika u delu Živojina Pavlovića

U novom broju časopisa "Riječ" (Brčko distrikt, BiH, 1-2, 2013) objavljen je moj tekst "Ka dubini tvari - fizika i metafitzika u delu Živojina Pavlovića".
Tekst je u krnjem obliku objavljen u kragujevačkim "Koracima" (1-2, 2008), ali ovo je sada njegova korektno i kompletno publikovana verzija.
Radi se, inače, o delu mog diplomskog rada na grupi za dramaturgiju, na FDU Beograd, rađenog pod mentorstvom prof. Nebojše Pajkića, o odbranjenog pred komisijom koju su, pored Pajkića činili profesori Petrit Imami i Srđan Koljević.

Vladimir Kolarić: Ka dubini tvari: Fizika i metafizika u delu Živojina Pavlovića

субота, 6. јул 2013.

Priča "Pitagora i Hiperborejac" na Art-Animi

Moja priča "Pitagora i Hiperborejac", prvobitno objavljena u zbirci "Nevidbog" (Bijelo Polje, CG, 2013), sada je objavljena i na sajtu Art-Anima. Dakle:

Vladimir Kolarić: Pitagora i Hiperborejac
http://www.art-anima.com/v/2081-vladimir-kolaric-pitagora-i-hiperborejac

среда, 3. јул 2013.

Iz književne radionice (foto)

U okviru ciklusa "Iz književne radionice", u Srpskom književnom društvu, 2. jula 2013, svoju poeziju i prozu čitaju Nikola Živanović, Ivana Milankov i Vladimir Kolarić (foto: Vjera Mujović).


субота, 29. јун 2013.

Čitanje u Srpskom književnom društvu

U utorak, 2. jula 2013. u 20h, u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) čitam svoju neobjavljenu prozu. Pored mene, nastupaju i sjajni pesnik Nikola Živanović i Ivana Milankov. Uzvudljivo veče, sjajna literatura!

уторак, 4. јун 2013.

O sovjetskom pulpu i I. Aleksander u "Književnoj smotri"

U čuvenom hrvatskom časopisu visokog međunarodnog ranga "Književna smotra", koji izdaje Hrvatsko filološko društvo, objavljen je moj tekst "Estetika i politika u romanu Douglas Tweed Irine Aleksander". U tekstu se pored detaljne analize ovog zanimljivog romana iz 1925. i estetičkih stavova Irine Aleksander, ispituju i mogućnost postojanja sovjetskog pulpa i popularne kulture u Sovjetskoj Rusiji dvedesetih, za vreme NEP-a.

Vladimir Kolarić: "Estetika i politika u romanu Douglas Tweed Irine Aleksander. Književna smotra broj 167 (1), 2013, str. 123-135.

четвртак, 30. мај 2013.

Prevodilački susreti (foto)






Prevodilački susreti u Beogradu, 24. 5. 2013. Na slici su, u Francuskoj 7, s leva na desno: Duško Paunković, Vladimir Kolarić, Jurij Nečiporenko, Zorislav Paunković, Aleksandar Ljusi. (Foto: Zoja Nečiporenko)

уторак, 28. мај 2013.

O popularnoj kulturi u časopisu "Tisa"

U novom broju mog omiljenog književnog časopisa Tisa (ur. Svetislav Travica, Nenad Milošević) objavljen je i moj esejčić pod nazivom "Pisati popularno, pisati o popularnom". Naslov sve govori.
U sjajnom broju su i radovi Nenada Jovanovića, Božidara Šujice, Danice Vukićević, Dragana Pavlova, prevodi pesama Roaljda Mandeljštama, Jana Satunovskog, Zinaide Hipijus, Nikolaja Gumiljova i još toliko toga...

понедељак, 27. мај 2013.

"Pitagora i Hiperborejac" u zbirci "Nevidbog"

U zbirci kratkih priča o starim bogovima "Nevidbog" (Bijelo Polje, 2013), objavljen je izbor priča sa prvog regionalnog festivala fantastične književnosti Refesticon u Bijelom Polju (Crna Gora). Zbirka sadrži preko 30 pripovedaka iz celog regiona, među kojima ima i (bar u sferi žanra) afirmisanih imena.
Među pričama koje su odabrali Adnadin Jašarević, Davor Šišović, Blaga Žurić i Dragoljub Igrošanac, nalazi se i moja priča "Pitagora i Hiperborejac", o legendarnom susretu između Pitagore i skitskog maga Abarida (Abarisa), kom je ovde dat poseban oblik i posebno značenje.
U priči je, što tamo nije napomenuto, u celini iskorišćena poznata pesma Osipa Mandeljšama "Naoružan vidom uskih osa...", u sjajnom prevodu Svetislava Travice, objavljena najpre u "Ruskom almanahu", a zatim u zbirci "Voronješke sveske" O. Mandeljštama, prevod S. Travica, u izdanju "Nolita".

петак, 5. април 2013.

Dostojevski u časopisu SMISAO

U časopisu SMISAO koji izdaje Odjeljenje za društvene nauke Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori, i koji uređuje đakon dr Nikola Marojević (kao i ja, doktorirao na Dostojevskom), objavljen je moj tekst o Dostojevskom i filmu. U ovom broju se nalaze i tekstovi episkopa Atanasija Jevtića, oca Ljube Stojanovića i, što je čast po sebi, Mikonje Kneževića.

Vladimir Kolarić: „Odnos književne poetike F. M. Dostojevskog prema poetici filma i mogućnosti filmske adaptacije književnog teksta Dostojevskog“. Smisao, časopis Odijeljenja za društvene nauke Matice Srpske – Društva članova u Crnoj Gori, broj 3 (II/1), 2013, izdavač Izdavački centar Matice srpske, Nikšić (Crna Gora), str. 171-182.

U pdf dostupno na:
https://www.academia.edu/11317433/Vladimir_Kolari%C4%87_Odnos_knji%C5%BEevne_poetike_F._M._Dostojevskog_prema_poetici_filma_i_mogu%C4%87nosti_filmske_adaptacije_knji%C5%BEevnog_teksta_Dostojevskog

петак, 15. март 2013.

Irina Aleksander u "Kulturi"

U časopisu "Kultura" objavljen još jedan moj rad o Irini Kunjinoj Aleksander, koji tumači neka njena filosofska, politička i kulturološka uverenja.

Vladimir Kolarić: Kultura između "rata duha" i "duha rata" - Slučaj Irine Aleksander, Kultura broj 137, 2012.

недеља, 24. фебруар 2013.

Vladimir Kolarić: Rezime doktorske disertacije

Rezime moje upravo odbranjene doktorske disertacije (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 2013, mentorka Enisa Uspenski).


Резиме


Владимир Коларић:

Филм и књижевност: Транформација књижевног текста

Ф. М. Достојевског у филмовима Живојина Павловића



У раду се истражује проблем односа филма и књижевности и филмске адаптације књижевног текста, а на примеру филмских адаптација српског редитеља Живојина Павловића заснованих на романима Ф. М. Достојевског. Већина филмова Живојина Павловића представљају адаптације књижевних дела, при чему је Павловић и сам био значајан прозни писац. Достојевски је једини књижевни аутор чија је дела Павловић адаптирао у два наврата: његов званично први филм Непријатељ (1965) представља адаптацију кратког романа Двојник, а последњи завршени филм овог редитеља, Дезертер (1992), адаптација је кратког романа Вечни муж. Аутор овог рада наглашава значај књижевног дела Достојевског за формирање и развој филмске поетике Ж. Павловића, и покушава да, служећи се открићима структуралне семиотике и појмом трансформације, заснује нови модел филмске адаптације књижевног дела.

Основни циљ рада је утврдити утицај књижевног текста Достојевског на формирање филмске поетике Ж. Павловића, док бисмо остале циљеве рада одредили као сагледавање значаја Павловићевих филмова насталих на основу текстова Достојевског; утврђивање оправданости и предности употребе модела трансформације у тумачењу односа филма и књижевности и проблема филмске адаптације књижевног текста; потврђивање значаја теоријске елаборације односа филм-књижевност и проблема адаптације, како у општем културном и теоријском контексту тако и у контексту естетике филма и онтолошког утемељења филма као уметности и медија.

Основна хипотеза рада се састоји у тврдњи о значајном утицају књижевног текста Достојевског на формирање филмске поетике Ж. Павловића, док се остале хипотезе тичу значајног обликовног и спознајног потенцијала Павловићевих адаптација Достојевског, могућности међусобног обликовног утисаја уметничких текстова различитих система, могућности појмовног утврђивања таквог утицаја, могућности и значаја примене појма трансформације на проблем адаптације, и друго.

У уводном делу рада аутор истражује основне методолошке и епистемолошке претпоставке истраживања проблема односа између филма и књижевности и проблема адаптације, у контексту општег појма науке, хуманистичких наука и наука о уметности. Одређујући хуманистичке науке као науке чији је предмет текст, аутор предлаже моделизацијски приступ уметности, односно одређење уметности као моделизације света, што даје значајне могућности научног истраживања уметности. Такође, аутор сопствено истраживање дефинише као истраживање у границама философије, метанауке и науке, као и истраживање усмерено најпре на феномен филма, што га сврстава у домен теорије филма, али и на општи појам уметности, што га сврстава у домен естетике, односно философије.

У поглављу посвећеном односу филма и књижевности аутор разматра најпре проблем међусобног односа уметности, преко појма компаративне естетике, али и истраживања аутора и феномена од кључног значаја на посматрани проблем (Аристотел, Лесинг, Сурио, Лангер, компаративна књижевност). Аутор затим даје детаљан преглед ставова најзначајнијих филмских теоретичара о проблемима односа филма и књижевности и проблему адаптације, са посебним освртом на англосаксонску традицију „теорије адаптације“ и руску традицију „естетике екранизације“, утврђујући њихове основне одлике. Овај преглед наглашава општи естетички значај излаганих теорија, као и њихов значај за утврђивање природе филма као уметности и медија.

У поглављу названом „Семиотички приступ проблемима односа филма и књижевности и филмске адаптације књижевне грађе“, аутор најпре детаљно излаже основне претпоставке структуралне семиотике и то истражујући три групе проблема: епистемолошке основе семиотике (Перс, Карнап, Хјелмслев); појмови структуре и система (Пијаже, Луман); појмови знака и језика, да би се касније усредсредио на проблеме филмске семиотике и детаљно излагање учења руске тартуско-московске школе (или круга) структуралне семиотике, које ће у наставку рада представљати појмовно-методолошки оквир истраживања. Појам трансформације аутор ће засновати најпре на основу Лотманових схватања појмова моделизације, текста и језика, као и нешто модификованих појмова система и структуре. Трансформација подразумава 1) системност, односно системску уређеност појава обухваћених процесом трансформације, као и системску уређеност самог процеса трансформисања, 2) процесуалност, која по себи произлази из системског карактера трансформације, 3) динамичност, као знаковну продуктивност и „полифоничност“ процеса, односно система трансформације. Транформацијом ћемо тако, у случају филмске адаптације књижевног текста, називати саму појаву, односно могућност трансформисања књижевног у филмски текст, затим сам процес адаптације, као и производ адаптације, па у том смислу термини трансформација, адаптација и екранизација могу бити схваћени као синонимни. Трансформацији, дакле, подлежу искључиво текстови (поруке), а не језици (кодови) и у датом производу трансформације значењски и структурално битни, као носиоци смисла, биће само они елементи текста који имају своју основу у одговарајућем коду, односно језику дате уметности. У процесу трансформације знакови подлежу преформулацији, тако што се 1) проналазе аналогони знакова одређеног знаковног система у знаковном систему у који се дати систем трансформише, односно у случају филма, проналазе се аналогони вербалних (конвенционалних и симболичких) знакова књижевности у конвенционално-иконичко-симболичком знаковном систему филма, и тако што се 2) знакови укључују у нови знаковни систем, чиме битно мењају своју природу, с обзиром да знак као изолована појава, истргнута из система, не постоји. Можемо рећи да су у процесу трансформације у случају филмске адаптације првостепено активни филмски код и књижевни текст, док су књижевни код и филмски текст другостепено активни (не и пасивни). Као семиотичка активност, трансформација књижевног текста у филмски припада, дакле, семиотици филма, па би предмет истраживања теорије адаптације био пре свега филмски текст-производ адаптације, као и сам процес који је довео до његовог конституисања, па је изучавање књижевног текста-предмета од другостепене важности са становишта теорије адаптације. Теорија адаптације проучава филмски текст настао као производ адаптације и филмски код према којем је дати текст организован, а који укључује и процес трансформисања књижевног текста у филмски, који се и сам у највећој мери тиче филмског кода. Предмет теорије адаптације је, тако, адаптација у сва три своја смисла: 1) као општа појава, која према томе припада естетици, 2) као процес „претварања“ књижевног текста у филмски, 3) као производ описаног процеса. Филмски код истражује се на тај начин на основу 1) уочавања инваријантних (језичких, кодовних) одлика система (структура) у изучаваном филмском тексту (тексту-производу), 2) истраживања посебности датог кода на основу релацијског испитивања филмског текста и филмског кода с једне и књижевног текста, посредно и књижевног кода, с друге стране, 3) уопштавајуће активности, која умогућава да се на основу постојећих знања о филмском коду и његовом односу према текстуалним трансформацијама, говори о феномену адаптације, као основи за конституисање појма адаптације као појма унутар система естетике као философске дисциплине. Адаптација није само уметнички, него и културни феномен, и феномен мишљења, у чему филмска адаптација има посебно место.

У четвртом поглављу рада („Достојевски и филм“) аутор истражује питање повезаности књижевне поетике Достојевског и поетике филмске уметности, већ уочено у теорији и потврђено честим филмским адаптацијама дела овог аутора. Тезе о повезаности Достојевског и филма заснивају на три основне тврдње: 1) да поетика Достојевског садржи одређене одлике карактеристичне за поетику филмске уметности; 2) да су филмске адаптације дела Достојевског значајно утицале на формирање филмског језика и поетике филмске уметности; 3) да дело Достојевског садржи митопоетске слојеве који је чине важном грађом за потребе филмских адаптација, што додатно потврђује постојање митопоетског слоја у филму, односно специфичну повезаност филма са митом. Аутор рада, позивајући се на различите изворе, истражује импликације оваквих претпоставки на разумевање дела Достојевског као и проблеме филмске адаптације тог дела.

У поглављу названом „Ж. Павловић у контексту односа филма и књижевности и филмске адаптације књижевне грађе“, најпре се истражују различити модели односа филмског дела Ж. Павловића са књижевношћу, као и Павловићево схватање тог односа. Аутор рада покушава да прецизно утврди Павловићев однос како према филму и књижевности, тако и према уметности уопше, да би га у поглавњу под називом „Трансформација књижевног текста Достојевског у филмовима Ж. Павловића“ суочио са схватањима Достојевског о уметности, изводећи на основу тога основне тачке сусрета поетика ова два аутора. Анализирајући Павловићеве филмске адаптације Достојевског, аутор изводи следећу схему уметничког процеса:

1. Предметна историјска стварност (сировина; нетекстовна и вантекстовна)

I поетска раван (означавање и селекција)

2. „Свет дела“ (материјал; текст)

II поетска раван (уопштавање и апстракција)

3. (идеја) [структура система]

„Модел света“ (текст; систем),

и разликује два основна типа филмске адаптације књижевног дела:

а) заснован на принципу изоморфизма, где се филмски знакови формирају и организују на основу комбинације, и припадају синтагматској оси, чији је поетски извод метонимија, а одговара поетској оријентацији ка језику, и

б) заснован на принципу аналогије, где се филмски знакови формирају и организују на основу селекције, и припадају парадигматској оси чији је поетски извод метафора, а одговара поетској оријентацији ка тексту.

На тај начин се процес адаптације укључује у општи уметнички, трансформативни процес моделизације света, и открива могућности и доприносе сваког појединачног производа адаптације на путу раста научног сазнања о филмском језику (коду) и филму као мишљењу, чиме се уједно на плану трансформација на релацији реченица-исказ, обједињују лингвистичке и логичке традиције структуралне семиотике.

У „Закључку“ аутор рада наводи следеће: Схема уметничког процеса, коју смо овде скицирали, суштински је усмерена на обрасце и могућности филмског мишљења и филмског језика, односно могућности филма да „говори“ о највећим проблемима нашег живота и света, и не само то – него и на могућности којима филм може да дејствује на тај живот и свет и, зашто да не, да га мења. Истраживање проблема адаптације тако је омогућило да говоримо о уметности на начин сталног дијалога са традицијом, али израженом искључиво кроз стваралачке личности, а где се „најгласније чују“ гласови Ф. М. Достојевског, Ж. Павловића и Ј. Лотмана. Наше „анализе“ стога су биле мишљење „са филмом“, о филму самом и уметности, али потенцијално и о свему ономе о чему се уопште може мислити, филмом или на било који други начин, макар то било и мишљење само. Било би добро када бисмо, после оваквог истраживања, прилог филмских дела Живојина Павловића развоју филмског мишљења, па тиме и филмској уметности, сматрали изузетно значајним, значајним у мери која видљиво превазилази границе културе у чијем су окриљу настала, и која, управо потврђујући вредности те културе, постају заједничко добро свих спремних да завире у бездани резервоар сазнања и тамо се суоче са свим оним са чиме се морају суочити, а најпре са самим собом.

Кључне речи: адаптација, екранизација, филм, књижевност, уметност, трансформација, структурална семиотика, текст, језик, Ж. Павловић, Ф. М. Достојевски, Ј. Лотман.

Odbrana doktorske disertacije

U subotu 23. 2. 2013. na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, odbranio sam doktorsku disertaciju pod naslovom "Film i književnost: Transformacija književnog teksta F. M. Dostojevskog u filmovima Živojina Pavlovića" i stekao zvanje Doktora nauka o dramskim umetnostima, medijima i kulturi.

Komisija je radila u sastavu: Enisa Uspenski (mentor), Divna Vuksanović, Tanja Popović, Nikola Stojanović, Miroslav Savković i Aleksandar S. Janković.

уторак, 12. фебруар 2013.

Umetnost kao trik, život kao trik

U novom broju "Letopisa Matice srpske" (jan-feb 2013) objavljen je moj tekst o ruskim ekscentristima (FEKS), čiji sam manifest prevodio, i zanimljivoj i značajnoj ideji umetnosti kao trika. Tekst pod naslovom "Umetnost kao trik, život kao trik - Manifest ekscentrizma" dostupan je u pdf formatu na:

http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_491_1-2/eseji%20-%20Vladimir%20Kolaric.pdf

среда, 30. јануар 2013.

Umetnost i energija

U zborniku sa naučnog skupa održanog 2012. na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta, objavljenom pod naslovom "Kultura i društveni razvoj", izašao je i moj tekst "Umetnost i energija: Modaliteti odnosa između umetnosti i društvene stvarnosti".

Vladimir Kolarić: "Umetnost i energija: Modaliteti odnosa između umetnosti i društvene stvarnosti", Kultura i društveni razvoj, Megatrend univerzitet, 2012, str. 319-326.


уторак, 8. јануар 2013.

Drama "Smrt u Parizu" na ruskom

Moja drama "Smrt u Parizu" je u prevodu na ruski jezik objavljena u elektronskom časopisu-projektu "Ruskaja žiznj". U prevodu Svetlane Pšeničnih, drama je dostupna na:

http://ruszhizn.ruspole.info/node/3528

(Владимир Коларич: Смерть в Париже, тетральная драма)

Drama je u decembru 2011. imala scensko čitanje u Centru Mejerholjda u Moskvi, u okviru festivala "Teatraljnij most" (režija Anastasija Iljina). Prikaz tog izvođenja, zapravo izvanredna analiza mog teksta, autorke Jelene Penkine, nalazi se na: